ZAPISI NA SNEGU

Deda moga dede po majci, Mrki, više puta mi je govorio kako je kuća u kojoj „po porodičnom nasleđu“ živimo još od njenog nastanka ukleta i kako bi bilo dobro da se svi, sve preostale generacije naše familije, jednog dana iz nje iselimo. Uvek bi posle tvrdnje o ukletosti kao put izlaska pomenuo neki veliki koridor, koji, po njegovim rečima, počinje u podrumskim prostorijama zgrade, iza nekih tajnih vrata, za koja niko ne zna gde su. Koridor zatim prolazi ispod Bulevara i Pionirskog parka, pa se sistemom hodnika i stepenica spušta sve niže, vodeći dalje ispod drugih državnih i stambenih zgrada, parkova i ulica, sve do izlaza kojem se takođe ne zna mesto, ali se zna da je blizu reke.

(Iz priče „Izlazak“)