ZAO GLAS I DRUGE PRIPOVETKE

Zao glas i druge pripovetke Tadije Kostića svojim stilom pripadaju realizmu. U zbirci se tematski dominantno izdvajaju dve grupe pripovetki. U prvoj grupi su one koje se bave urušavanjem patrijarhalno izgrađene porodične zajednice, jer muž, po karakteru dosledno neodlučan, popušta ženi i njenim „hirovima”. Kod druge grupe pripovedaka se pak vidi osetno udaljavanje od klasičnih realističkih tema. Tu se pripovedač fokusira na mane društva koje nije spremno da prihvati naučna dostignuća i pozitivne socijalne promene. To čini kritikom sujeverja ispoljenog najpre u medicinske svrhe, zbog kojeg su nepotrebno stradala nejaka deca.