TAČKE I TRAGOVI

Reč autora:Iza svake nenapisane knjige, posebno knjige poezije, ostane naramak zgužvanog papira ili izbrisanih beleški iz memorije računara. Na prvi pogled izgleda kao promašen poduhvat, a i potpuno je nesuvislo pisati ili bilo šta reći o neslavnom poslu, o odustajanju od pisanja, o nenapisanom. Šta napisati o tački na kojoj se prelomilo i odlučilo da se odustane od prvobitne namere. Međutim, tačka odustajanja je u stvari linija. Granica kojom je okruženo svako stvaranje pa i pisanje, ili još bolje umesto granice reći frontijera, široki front, široki pojas.Pojas u kome se nepovratno gube početne zamisli, ideje, zanos. Prostor van nama poznatih dimenzija u kome vladaju tajne sile što odlučuju da li nešto može zaživeti ili će se nasukati i razbiti o hridi nemoći i malodušnosti. U tom prostoru pisac je uvek bez mape, doduše ima svoj unutrašnji kompas koji mu ukazuje na kojoj su strani vode: prejake ironije, naglašene melodramatičnosti, banalije, elementarnog besmisla…