SEDAM GODINA NA TIBETU

Godine 1939, neposredno uoči Drugog svetskog rata, Hajnrih Harer je sa nemačkom ekspedicijom krenuo da osvoji jedan od strmih vrhova Himalaja po imenu Nanga Parbat. To mu je i pošlo za rukom, ali nakon uspešnog poduhvata, u Karačiju, gde čeka brod za povratak u Evropu, zatiče ga vest o početku rata. Englezi ga ubrzo hapse i zatvaraju u jedan indijski zarobljenički logor nedaleko od Bombaja. Posle nekoliko neuspešnih pokušaja, Hareru tek 1944. polazi ta rukom da pobegne iz zatočeništva. Nakon toga luta Indijom, prelazi Himalaje i stiže na Tibet, u Lasu. Tu nailazi na srdačan doček. Upoznaje dalaj-lamu s kojim će se i sprijateljiti. Ovde će Harar provesti narednih sedam godina, nakon čega Kinezi zauzimaju Tibet, čemu će takođe biti svedok. Iskustvo svog boravka na Tibetu Harer je opisao u ovoj svojoj čuvenoj knjizi. Sedam godina na Tibetu je vanredno svedočanstvo o poslednjim godinama tibetanske teokratske monarhije, tamošnjih običaja i načina života, i nezaobilazno štivo za sve koje zanimaju najudaljeniji krajevi sveta. Tibetanci su za Harera rekli: “Jedan stranac trebalo je da bude svedok toga vremena i bogovi su izabrali njega.” Kada je 1985. dobio Zlatnu Humboltovu medalju, za njega je rečeno da je jedan od “poslednjih avanturista u rangu naučnika”.