POSLEDNJA PRIČA

Ima i knjiga koje donose bol rastanka, ima i pisaca koji su odlazeći umeli da napišu reči od kojih trne život i podilazi jeza nepostojanja, a opet se ne mogu ispustiti iz ruku. Iz bolnice je Pavić pisao svoje poslednje redove i krijumčario stihove kao da je znao da dok piše ima života. Tako je nastala Poslednja priča koja do sada nije objavljena, a koju će svako ko je voleo i ko oseća da život ima i nešto beskrajno i nešto konačno u sebi poželeti da pročita.

Uz priče koje prethode Poslednjoj priči, a ničega nema posle nje, valja pričitati takođe Drugo telo i Veštački mladež. Pavićeva pozna proza i poslednji napisani redovi oblikuju jedan potresan književni lik. Ko tome može odoleti?

Voleo bi onaj ko je uredio Pavićeve knjige i rasporedio priče da može velikom piscu nešto da kaže o Poslednjoj priči. Čitaoci Pavićeve proze imaju pravo i na malu neskromnost, Pavić im je i to obezbedio.