PAKAO I DRUGE PRIČE

Akutagava Rjunosuke (1892–1927) jedan je od najznačajnijih japanskih pisaca. Mučen sumnjama u sopstvene umetničke sposobnosti i opterećen time da bi i on mogao postati duševni bolesnik kao njegova majka, uzimanjem prekomerne doze sedativa oduzeo je sebi život. Njegova prerana smrt označila je kraj jedne epohe, a njegove priče nagovestile su novu poetiku. Iz pripovedaka u ovoj knjizi, može se videti kako Akutagava, koristeći intertekstualni postupak, gradi duboko promišljene psihološke portrete svojih junaka. Čitalac isprva stiče utisak da čita neku priču iz starina, da bi na kraju ostao duboko zamišljen, shvativši svu dubinu tamne strane čovekove duše. Pripovetku Pakao napisao je upravo u tom duhu. U žiži je važno pitanje, na koje je nemoguće dati konačan odgovor: da li se za stvaranje savršenog umetničkog dela, kao neophodan preduslov mora javiti umetnikova opsesija svojim radom i stavljanje umetnosti ispred ljudskosti i ispred života, kako sopstvenog tako i života svojih najbližih. Mračna atmosfera, tajanstvenost i stravične scene u ovoj, možda najćuvenijoj Akutagavinoj priči, na čitaoca ostavljaju snažan utisak.