NAPOKON

Njegovi junaci, anonimni ljudi sa običnim biografijama, suočeni sa starenjem i sa životom koji im izmiče, osuđeni su na trpljenje. Oni su dvostruki gubitnici: napušteni i poniženi od strane svojih najbližih, gotovo po pravilu su i žrtve novih vremena. Kao sudeonici jednog bivšeg sveta, čiji su temelji etički i ideološki poljuljani, oni teško podnose propadanje jednih i uzdizanje drugih vrednosti, poricanje tradicije i neminovno gubljenje identiteta. U Petrinovićevom svetu, naseljenom setom i melanholijom, nema besa i nasilja, ali zato tuga i zamor od preživljavanja obeležavaju živote junaka koji na stranicama ove proze presabiraju domete sopstvenog postojanja. A to i za njih i za čitaoce može da bude korisno. I lekovito.Žaneta Đukić Perišić