MENUET S POGREBNIKOM

Etiketiran kao pesnik koji proslavlja rugobu i nakaradnost, budio je zaprepašćenje novim ekspresivnim sredstvima. I u životu i u poeziji zanimalo ga je ono što je slabo, odbačeno, što budi samilost nad ljudskom bedom. Ironiju i grotesku obilato je koristio kao zaštitu od „kmezavo-filantropskog“ tona, i u pesmama nije potencirao samo estetiku ružnoće, nego je tražio i nove, realistčke formule poezije koja čoveku daje neulepšano, često i okrutno znanje o sebi – ali samo tako spasonosno. Menuet s pogrebnikom njegova je prva integralna zbirka na našem jeziku.