KNJIŽEVNA RETORIKA DANAS

„Sudbina retorike, njeno zamiranje kao njeno ponovno buđenje, bila je povezana sa sistemom obrazovanja koje je u evropskoj tradiciji bilo retorički koncipirano. Retorika je dugo bila kruna u humaniori. Ona je obuhvatala umeće ubedljivog nagovaranja, ali i učenje pisanja, tj. sistematičan rad na stilskim vežbama. Staru retoriku negovanu u školskom sistemu krasile su tri crte u nastavi književnosti. Prvo, reč je bila o eksplicitnoj i deklarisanoj retorici. Zatim, reč je o podudarnosti između deskriptivnog i normativnog: studij književnosti se prirodno produžavao u učenje umeća pismenih sastava. Treće, odlika te školske retorike jeste akcenat stavljen na stilske vežbe. Danas je, pak, retorika vrlo zvanično isključena iz sistema nastave književnosti. Međutim, jedan tako moćan kod izražavanja (ili intelektualni instrument) ne nestaje tako lako bez tragova (iz predgovora). Zbornik čine tekstovi C. Todorova, V. Buta, Ž. Ženeta, P. De Mana, Ž. Besjera, H. Milera, N. Lusija i M. Radovića.