KADA SI OTIŠAO – DRAGULJI LAGUNE

Zaljubljena sam, razmišlja, volim ovog čoveka, volim ga. Ispituje svoja osećanja, pažljivo, kao neko ko hoda po tek izrasloj grani prvi put, otkriva njena ograničenja, traži znake slabosti. Je li uplašena? Da – neopisivo. Želi da proguta vreme, da proleti kroz dane, nedelje i godine sa njim, i da ih doživi baš sada. Ali, u isto vreme, želi da zamrzne trenutak: dovoljno zna o ljubavi i svesna je njene dvojakosti – nema ljubavi bez bola, nikoga ne možeš voleti bez tog nagoveštaja strepnje da se sve to može završiti.

Elis Rajks, mlada, povučena i pomalo smetena žena ukrcava se na voz za Škotsku ne bi li posetila svoju porodicu. Na edinburškoj stanici sačekaće je sestre, ali s njima neće provesti ni pet minuta, a videće nešto čudno, neočekivano i mučno, nešto zbog čega će se prvim sledećim vozom vratiti u London, a zatim nesmotreno (ili možda namerno) zakoračiti na ulicu među automobile i doživeti saobraćajnu nesreću. Dok porodica bdi pored njene bolničke postelje, Elisinom svešću prolazi bujica sećanja, slika, glasova iz njene prošlosti i sadašnjosti.

Prateći Elisino mentalno putovanje, mi polako otkrivamo tajne njene porodice i njenog srca. Ova potresna priča o ljubavi, gubitku i odlukama koje mogu odjekivati generacijama, ispričana neobično i zavodljivo poput svetlosti koja mami leptirice, pažljiva je studija najdubljih i najjačih ljudskih osećanja.