KAD MI DOĐU LUTKE

TAJNA MIRISNIH POLJA Raznose se mirisi preko obodaSamo smeh se čuje i žagor lakiMislio bi neko dan je takav svakiPreko neba se sliva ledena vodaMirišu lale nebeskih svodovaPrave okrete kao sto okeanskih brodovaŽelja pusta ne zna šta je granicaNi usne ne poznaju limit jačiDodiri ruku samo se naziruSto ideja na glavu se kačiTajne se zaklele da neće izaći iz poljaNe smeju glavu da promoleKamoli da kažu sve nedorečene željeNedosanjane snoveSamo ukus vina seća na mladost davnu i prošluBudi ukuse strastiI želju nabujalu, kao reku nadošluIstinu lice tajne ne smeju da kažuNose svoj pečat težak kao tučSamo ćutanja govori od reči višeKako mi nedostaju naše kiše...