JUŽNI VETAR

Pisac ovoga dela, Norman Daglas, bio je čovek velikog znanja, neutoljive radoznalosti, širokih vidika i neobično zdrave pameti; znalac modernih i klasičnih jezika, prirodnjak i moralni filozof, odavao je lik čoveka antičke, helenske kulture. Kao neki moderni Ulis, i on je bio putnik i stanovnik Sredozemlja, i njegov je duh bio izrazito svetovan, radoznao za prirodu i za čoveka. Veoma prijemčiv za sva osećanja lepoga, on je, u svom filozofskom hedonizmu, spajao racionalno sa estetskim, misaono sa čulnim, pa iako je zadovoljstva duha smatrao jačim i trajnijim od telesnih, držao je da ne treba zapostavljati ni ova druga, jer je u njima „koren svakog uživanja“.
Južni vetar je filozofski roman. Na jednom malom ostrvu u Sredozemnom moru skupljena je, iz raznih razloga, grupa veoma različitih ljudi – pustolova, umetnika, naučnika, zanesenjaka, sveštenika – koji pričaju o tiraniji srednjovekovnih vladara, o hrišćanstvu, kuvarskoj veštini, vaspitanju, lekovitim vrelima, grčkoj umetnosti, moralu, ljubavi... Osobita vrednost ovoga dela jeste njegova jasnoća, njegova zdrava pamet, njegova fina duhovitost i uravnoteženost. To je ona tako retka, istinska knjiga, kojoj se čovek više puta vraća kad je jednom pročita: knjiga koja uči, savetuje, zabavlja, proširuje krug predstava i bogati znanjem.