IMENARIJUM

IMENARIJUM!
Morao sam da još jednom, prvo glasno ponovim, pa zapišem: „Imenarijum“!
Čudna kovanica, koja podseća na „Herbarijum“, što u slučaju ove knjige ona i
jeste, jer „čuva“ stihove autora o mališanima, koji su poželeli da imaju pesmu o
sebi. Kao neko, ko je kao đak osnovne škole u Prilepu imao i predmet „Srpski
jezik“, pamtim da nije bilo školske priredbe na kojoj nisu recitovane pesme Jovana
Jovanovića Zmaja. Posebno je bila popularna pesma, čije su delove često koristili i
zaljubljeni, pokušavajući da uz pesnikovu pomoć osvoje nečiju naklonost, koja je
prvi korak do zaklinjanja na večitu ljubav. Trebalo je da mnogo vode protekne
Savom i Dunavom, da se u Beogradu pojavi neko ko ume da piše pesme, pre svega
za decu, ali i mnogo više od toga, baš kao doktor i pesnik Čika Jova Zmaj. I
pojavio se, nije bio doktor, već diplomirani mašinski inženjer, koga svi znamo kao
Čika Pecu. On je poeziju za decu podigao na nivo nauke. I ova knjiga o kojoj sada
pišem, samo je delić naučnog povezivanja psihologije, pedagogije i
edukacije dece, od vrtića i od osnovne škole, sa književnošću. E, za tako nešto,
neophodno je inspirisati se decom, družiti se stalno sa njima, da bi se „nauka“ o
imenima mogla predstaviti u vidu pesama namenjenim deci, ali i njihovim
mamama i tatama, braći i sestrama, ujacima i stričevima, tetkama, komšinicama..., i
istovremeno odati i dužnu počast i Dušku Radoviću, „Strašnom lavu“ srpske satire i
neprevaziđenom slovoučitelju, kao i Ljubi Ršumu, čije stvaralaštvo, po Čika
Pecinom mišljenju, zaslužuje da se u škole uvede predmet RŠUMATIKA.
Pitanje je kako je Čika Peca uspeo da o svim imenima dečaka i devojčica, rođaka i
istaknutih ličnosti iz oblasti DECOTEKE, pa još i o nadimcima (koje daju deca
svojim drugaricama i drugovima, kao vrsni psiholozi, utvrdivši pojedine dobre ili
loše karakteristike), napiše toliko lepih pesama? Odgovor na ovo pitanje nije tako
jednostavan. Očigledno je, da su one rezultat čestog druženja sa decom, prvo preko
radio talasa, u nedeljnim polučasovnim emisijama punih dvadeset godina, ali i u
posebnim svakodnevnim jutarnjim dodacima, koji su u obliku pesama
iz dečjeg svakodnevice bili emitovani od 1986. do 1989. Postoji još jedan važan
momenat, a to je povezivanje sa detetom, koje još uvek živi u nama i stvara,
ponekad smešne, ponekad zapanjajuće asocijacije. Mislim da je to pozivanje na
decu u nama odraslima, veliki i omiljeni prostor u hipokampusu Čika Pecinog
mozga.
Sve pesme sadržane u ovoj knjizi krasi čudesna jednostavnost, dostojna divljenja.
A da bi se postigli jasnoća i razumljivost stihova, koji treba da budu bliski svoj
deci, i onoj iz vrtića, i onoj iz osnovne škole, treba biti veliki u stvaralačkom
smislu. Imenarijum sa svojim Imenotekama, Rođakotekom, Nadimkotekom,
Spomenarom... pričinjava radost ne samo deci, već i odraslima, koje podseća na

detinjstvo i što je možda bio i cilj autora, ukazuje na ulogu porodice i škole u
formiranju budućeg korisnog člana društvene zajednice.
Ova knjiga sadrži i puno objašnjenja i za odrasle čitaoce. O značaju imena, o tome
kako nastaju imena ljudi, drugih živih bića, stvari, ideja, pojava itd., zatim, kako je
i kada ime nastalo, kakvo mu je značenje... Nije zaboravio da objasni šta je
nadimak i kako ga i od koga deca dobijaju.
Obratio sam posebnu pažnju na Pecine stihove i njihovo parno, ukršteno ili bilo
kakvo rimovanje, pošto je rima veoma važna komponenta pesama za decu.
Čika Peca je ima i u naslovu pesme: „Zašto dede sede“, a često je pravi
žongler rečima, čak i takvih koje se doslovno ne mogu prevesti ni na jedan
drugi jezik. Sve pesme sadržane u ovoj knjizi krasi čudesna jednostavnost,
sa poređenjima dostojnih divljenja, kao što je to u stihovima o jednoj devojčici:
„Ima jedna lepa biljka, zovemo je svi Koviljka,
oči su joj kao žiške, baš joj lepo stoje šiške“.
Inače, njegove pesme su najčešće u katrenu (strofi sa 4 stiha), ali ih često
susrećemo i u tercetu, i u kvinti, pa čak i u oktavi. Tekstovi u knjizi su posebno
interesantni za odrasle čitaoce. A na njih će se deca navratiti kad odrastu i požele
da ponovo pročitaju ovu, u pravom smislu reči, naučnu i poučnu knjigu.
Mile Grdanovski