I NAKO DOLAZI KOMETA

Tri skitnice sreću se na drumu. Kod Nestroja se zovu Tutkalo, Postola i Konac, ovde su to Ček, Čašica i Penkala. Jedan bivši bankarski službenik, jedan neuspešni provalnik i profesionalni alkoholičar, jedan večiti student i osujećeni pisac. A naravno, ulogu igra i kometa koja se – po Postoli, odnosno Čašici – neizbežno sudara sa Zemljom.

Scene se odvijaju u Ulmu, Parizu i Beču, ali takođe, ne na poslednjem mestu, u glavama protagonista. Od kojih svaki ima svoju apartnu pasiju. Ček voli svoju Pepi, Penkala se producira kao rezerva Don Huana, Čašica pije i čeka kometu.

Tutkalo, Postola i Konac bili su kalfe u vandrovki, njihov svet nije bio sasvim zdrav, ali je bio nevin. Ček, Čašica i Penkala su pobeglice, svaki na svoj način izbegli iz jedne stvarnosti koja je koliko skrhana, toliko i lomi. Uza svu ironiju, uza sve uživanje u velikim uzorom inspirisanoj jezičkoj igri, Henišev tekst ima svoju gorku ozbiljnost. Upravo prilagođavanje valjanograđanskoj ispravnosti koje kod Nestroja vodi hepi-endu, ovde utire put katastrofi.