ĐORDANO BRUNO I KOMUNIKACIJA

Kod nas danas ne postoji samosvojniji stil razmišljanja i izlaganja od stila Aleksandre Mančić. Deluje tako prisno i jednostavno, ali se iza njega skrivaju bogata i dalekosežna značenja. Ono što je u pogledu akademskog govora činio Mišel Ser, čini i ona na svoj način: njenu kritičku interpretaciju problema odlikuju autentični ton i autentični književni potpis.Ona je jedinstveni istraživač u našoj modernoj kulturi, vrsni poznavalac mističke književnosti i teorije i poetike prevođenja. Nastavljajući produbljeno studiranje u oblasti koju je takoreći prva artikulisala u svetu – u oblasti prevođenja ideja, u ovoj knjizi polazi, kao od ključne, od zabeleške Džona Florija, Brunovog prijatelja i prevodioca Montenjevih Eseja na engleski: From translation all science had it’s of-spring. Ovaj višeznačan, višesmeran ili barem reverzibilan iskaz da je čitava nauka s prevođenjem doživela procvat pokreće razmišljanja o složenim odnosima između mišljenja i prevođenja. Pred nama je uvod u teorijsko i poetičko čitanje Đordana Bruna, filozofa sukoba i paradoksa, filozofa posvećenog stvaranju ekumenske filozofije u kojoj se međusobno suprotstavljene perspektive i prividno protivrečni stavovi mogu pomiriti u dalekosežnu viziju čovekovih težnji.Knjiga ĐORDANO BRUNO I KOMUNIKACIJA Aleksandre Mančić dobitnik je nagrade „Nikola Milošević“ za najbolju knjigu 2015. iz oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije.