ĐAVOLOVA PRIČA

Šred čitaocima ove knjige je čudna priča o čudnim dušama, izgubljenim pojedincima na rubu egzistencije, koje je progutao život; o ljudima koji se, kao u nekom bunilu, pitaju kako je moguće da ovako surov svet može biti Božje delo. Oni su, iako već odavno mrtvi iznutra, tako živi pred nama da se zapitamo otkuda da ih znamo. Pisac ih je toliko temeljno, sveobuhvatno učinio mučno sablasnim u njihovim patanjama, a da ni jedan jedini put nije požalio za njima. Jer - u njegovoj prozi nema prostora za suvišni pesimizam i lament nad besmislenim životom. Nema straha od truleži smrti, od prolaznosti i zaborava... Svoje propadljivosti čovek je svestan otkako je sveta i veka - čemu onda jadikovanje? Ristić se u svojim pričama, rekla bih, više bavi uglom posmatranja takvog, trošnog života nego životom samim. On pronalazi smisao u besmislu i krugnotsti života tako što težište pažnje sa njih pomera njihove razloge.Zorana Pejaković Dragić