DEČJI REČNIK: 7500 REČI KOJE SU DECA OBJASNILA ODRASLIMA

Odrasli misle da znaju, a deca znaju.

Deca su ozbiljni ljudi. Verujte. Kada bi odrasli znali, hteli, želeli i smeli da saslušaju decu i samo razmisle o onome što ona govore i pitaju, ovaj svet bi bio mnogo drugačiji i lepši. A odrasli mnogo pametniji i srećniji. Znali bi, recimo, da prijatelj nije samo bliska osoba koja ti pozajmljuje novac ili se nađe u nevolji, nego i „onaj s kim si i kad nisi“. Da je bogataš „onaj što ima i ono što mu nije potrebno“, pa zato „on i nije bogat“. Da „vrba često ima tužne grane“ i da cveće ne treba brati „nego sa njim pričati, pa će lepše da cveta i miriše“. Da ti je znanje „u školi potrebno za ocenu, a u životu da si pametan“. Da je „lep k’o upisan ne samo onaj što se nalickao, već i čovek koji lepo govori i slaže reči kao cigle kada se zida najlepša kuća“. Da je to tačno ubediće vas rečima, da je „reč lepota govora“, a govor i razgovor „ono što ljude razlikuje“. I tako redom do poslednje strane!

Ako imate sreću da se družite sa decom i da Vam ona pomažu da rešavate probleme i budete srećniji, da se bavite važnim poslom koji se zove igra (makar to bila samo igra rečima), vreme će prolaziti sporije, a dani ispunjeniji i život sadržajniji.

San svakog deteta je da odraste, a san svakog odraslog da što duže bude dete, da priča i sluša. Između korica ove knjige nalaze sa hiljade ispričanih priča, jezgrovitih, tačnih, punih života bez iskustva, nediktiranih i neocenjivanih, ozbiljnih, jer su namenjenen mlađim od sebe, a upućene odraslima.

Među onima čija su objašnjenja zapisana, danas ima i onih koji imaju svoju decu, a i onih koji su još osnovci. Druženje sa decom i njihovim lepim rečima trajalo je godinama i zapisano je samo ono najlepše. Ali i najtačnije, najoriginalnije, najmudrije i najsvoje.

Preko dve hiljade devojčica i dečaka objasnilo nam je preko deset hiljada reči, a broj objašnjenja meri se desetinama hiljada. Igra je trajala dugo, pa smo se rastajali na raskrsnicima, koje su vodile ka nekim novim stazama i puteljcima.

Uživanje je bilo obostrano. Jer, kako 1981. godine reče jedan šestogodišnjak: „Sreća je biti čovek.“