ALAMUT

„Alamut“ je istorijski roman, delo slovenačkog pisca Vladimira Bartola. Prvo izdanje štampano je 1938, a slavu je stekao tek sedam decenija kasnije, kada je došlo do sukoba sa islamskim svetom (9/11, napadi u Madridu i Londonu). Tada je knjiga pokazala istorijsku problematiku i svoje vizionarstvo. Na srpskom jeziku roman se pojavio 1954. godine u prevodu Josipa Zidara i Marijane Zandor.

HAŠIŠINI su bili jedna muslimanska verska sekta u srednjem veku. Osnovao ju je neki Hasan Ibn Sabah 1081. godine u Persiji. On je svojim sledbenicima davao da puše hašiš, stvarao kod njih iluziju da se nalaze u raju i držao ih preko hašiša u svojoj vlasti. Sekta se ubrzo pretvorila u veliku vojnu snagu. Tvrdi se da je već 1090. godine brojala 60.000 ljudi. Hašišini su se u XII veku borili i protiv krstaša. Preko krstaša je glas o njima dospeo i u Evropu. Zanimljivo je da današnja francuska reč asasen (assassin), koja znači ubica, dolazi od reči hašišin. Šef hašišina nosio je naziv Šeih-ul-Džebel, što znači Starac s planine. Poslednjeg starca s planine ubio je 1254. godine mongolski veliki mogul Hulagu-kan, koji je zatim pobio i veliki broj hašišina i uništio sektu.