JEDNOIPOOKI STRELAC

U svetu avangardologije Jednoipooki strelac Benedikta Livšica je, po mnogo čemu, jedinstvena knjiga. Ona je i prva prava istorija ruske avangarde koju je Livšic napisao i objavio u vremenu kada je ruska avangarda bila tabu tema. Istovremeno je i dokumentarno-memoarski tekst o najburnijim vremenima ne samo ruskog futurizma već i ostalih avangardnih dešavanja u ruskoj likovnoj umetnosti i književnosti. Ova knjiga može se čitati i kao neka vrsta neobičnog, uzbudljivog romana u kojem su glavni junaci stvaraoci koji su u svetu umetničke, odnosno likovne avangarde ostvarili najradikalniji prevrat, ne samo u kontekstu ruske umetnosti nego i u svetskim razmerama. I nije slučajno što je u ruskoj kulturi danas Jednoipooki strelac prerastao u kultnu knjigu o ruskoj avangardi, ne samo zato što je njen autor tragično stradao u Staljinovom gulagu, nego i zato što je reč o zaista izuzetnom delu (u poslednjih desetak godina ova knjiga je objavljena u nekoliko izdanja, kako na ruskom, tako i na drugim svetskim jezicima).Srpsko izdanje Jednoipookog strelca (u odličnom prevodu Milice Nikolić) jeste artefakt posebne vrednosti, zato što je, nesporno, reč o zanimljivom prožimanju i stvaralačkom dijalogu likovnog rukopisa sa istorijsko-umetničkom pričom, i kao da je neka vrsta ostvarenja testamentarnog nauma i samog Livšica o sintezi dva tipa teksta.Gojko TešićGodine 1933. Livšic je štampao značajne „teorijske memoare“ Jednoipooki strelac, koji nisu samo prvi pokušaj sistematskog izlaganja istorije futurizma i njegovih teorijskih postulata, već i dragoceni dokument o nastanku moderne umetnosti u Rusiji i Evropi, s akcentima na obrazlaganju njene estetike i ideologije. Zbog toga su ovi memoari i nazvani teorijskim, a pojedine stranice gotovo i ne liče na žanr kojem pripadaju, već na celovito i sistematsko teorijsko zaključivanje.Milica Nikolić